Srpska kompanija je sarađivala sa “Dominionom”, firmom koju Tramp optužuje za krađu izbora. Pre dve godine prodata je biznismenu bliskom SNS

Autor: Mihailo Jovićević, Nataša Latković

nova.rs

Daleko je odjeknuo govor američkog predsednika Donalda Trampa u Davosu, pre svega zbog otkrivanja strategije vezane za kupovinu Grenlanda i odnos prema EU i NATO u tom kontekstu. Tramp je, ipak, iskoristio pozornicu da pošalje i poruke vezane za svoj lični politički uspon u SAD, i centralni deo narativa njegovog uspona – “krađu” izbora 2020. godine. Ovo, inače, ima pomalo veze i sa Srbijom.

„Kopča“, međutim, nije na prvi pogled evidentna. Najpre, šta je Tramp rekao u Davosu?

„Svi koji su bili umešani u krađu izbora 2020. godine, kada mi je pobeda ukradena preko Dominion mašina, biće privedeni pravdi. Istraga je pri kraju“, poručio je Tramp sa govornice. O ovoj „izbornoj krađi“ govorilo se mnogo prethodnih godina, a informacije su varirale – od „teorija zavere“ do validnih medijskih izveštaja. Sa najavom istrage, ukoliko je zaista i bude, stvar se konkretizuje. Nova.rs je analizirala kako to može biti dodatni problem za Vučićev režim i odnose Srbije i SAD. 

Najkonkretniji u povezivanju srpskih vlasti sa ovom aferom bio je Dušan Janjić, politički analitičar.

„Ako se pokaže da je to tačno, a nemamo razloga da sumnjamo da Tramp izmišlja, treba očekivati procesuiranje svih ljudi koji su učestvovali u nameštanju američkih izbora. Ne isključujem mogućnost da je to BIA radila preko neke privatne agencije, ali blisko vezane s vlašću i s konceptom borbe protiv obojene revolucije. Mislim da je u tome učestvovao jedan broj ljudi koje su sada počeli da sklanjaju iz vrha BIA, dodao je, ali to ih neće spasiti. Postavlja se pitanje dokle će istraga ići i da li će obuhvatiti i Aleksandra Vučića, koji sve kontroliše u Srbiji. To bi bila veoma teška situacija za Vučića, jer bi se pokazalo da jedna država vodi sajber-kriminalnu akciju protiv druge države, u ovom slučaju protiv SAD za poziciju predsednika. Ko će sve biti obuhvaćen krivičnim gonjenjem odlučiće američki tužioc“, rekao je on agenciji Beta.

Potom je u tom kontekstu pomenuo kompaniju „Roaming Networks“.

Odgovor kompanije

U odgovoru srpske kompanije upućenom našoj redakciji, kaže se da su u pitanju netačne informacije.

„Apsolutno je netačno da je ‘Dominion otvorio svoj data centar u Beogradu preko Roaming Networks’. (…) Istine radi, poslovni odnos između Roaming Networks i kompanije „Dominion“ sastojao se isključivo od isporuke opreme za skladištenje podataka (Pure storage Flash Array X20R2 – 38T) u Srbiji tokom 2020. godine (godine kada se navodna krađa izbora dogodila, prim. nov.). Roaming Networks posluje od 2008. godine, a isporuka ove opreme spada u redovnu poslovnu delatnost našeg privrednog društva. Osim navedenog posla, Roaming Networks i zaposleni u našem privrednom društvu nisu imali nikakvih dodatnih poslova sa kompanijom ‘Dominion’. Takođe, naglašavamo da je vrednost čitavog realizovanog posla iznosila cca. 33.000,00 USD, a što predstavlja materijalno beznačajnu vrednost u odnosu na poslovanje Roaming Networks, čak i ako bi se u obzir uzela i samo poslovna 2020. godina, a u kojoj je ostvaren promet u visini od 62.000.000,00 USD“, kaže se, između ostalog, u odgovoru.

Nova.rs je, inače, još u novembru 2020. godine pisala o tome da srpski IT kadar radi u kanadskom “Dominionu”, firmi koja je određena za brojanje glasova na izborima za predsednika SAD.

Odgovor je, međutim, stigao sa mejl adrese kompanije „Dot Networks“. Otkud to?

Promena vlasništva

A „Roaming Networks“ je, zapravo, relativno nedavno promenio vlasništvo, pa onda i ime. To se dogodilo u aprilu 2024. kada je u njoj udeo od 92 odsto kupovinom stekla firma Maneks ICT čija je stopostotni vlasnik firma Maneks DOO.

Maneks DOO je firma Dragoljuba Zbiljića.

Osam odsto vlasništva ostalo je kompaniji Koefik, iza koje stoji Nenad Kovač, poznat i kao Neša Roming. „Roming“ je od „Networks Rominga“, s obzirom da je Kovač bio godinama vlasnik ove kompanije. Firma “Dot networks” ili tada “Roaming networks” bila je u stopostotnom vlasništvu firme Koefika, odnosno Kovača, ali je vlasništvo promenjeno 1. decembra 2024, kada je preuzima Zbiljić.

Ko su biznismeni

Kovač i Zbiljić poslovni su ljudi koji su imali značajno drugačiji razvojni put. Kako piše Forbes, koji je Kovača označio delom srpske poslovne elite 2023. godine, on je sa usponom počeo 2000. kada se „Roming“ bavio prodajom mobilnih telefona. Potom je osnovao barem 10 preduzeća, što u zemlji, što u inostranstvu, sa istim prefiksom. Kovač je danas u javnosti najpoznatiji kao vlasnik „Tehnomanije“. Ranije, sa Nikolom Petrovićem, nekadašnjim direktorom javnog preduzeća „Elektromreže Srbije“, imao je suvlasništvo u firmama koje su se bavile izgradnjom mini-hidroelektrana. Primer su firme „Mini Hydro Investment“ i „Eco energo group“. Petrović je jedno vreme bio i direktor, odnosno zakonski zastupnik nekih od Kovačevih firmi, a Kovač ga je predstavljao kao mladog i perspektivnog biznismena.

U sastavu Kovačevog poslovnog carstva bila je i „Elektromontaža Kraljevo“, koju je pre nekoliko godina kupila firma „Energotehnika Južna Bačka“, iza koje stoji preduzeće „Maneks“ , ranije pomenutog Zbiljića.

Sam Zbiljić doživeo je prethodnih godina meteorski uspon. Njegove firme finansirale su kampanje Srpske napredne stranke, učestvovale u izgradnji Beogradske autobuske stanice, Nacionalnog stadiona i kroz prethodnih 13 godina dobijala poslove od države vredne barem 530 miliona evra. „Nova“ je u više navrata pisala o njegovim poslovima sa državom Srbijom. Niže su samo neke od tih priča:

Tu je i Orban

Poslednje informacije o Zbiljićevom poslovanju kažu ovako: Mađarska državna elektroenergetska kompanija MVM je saopštila da je preuzela većinski udeo u kompanijama Energotehnika Južna Bačka i Elektromontaža Kraljevo. Nova.rs je u julu prošle godine pisala da je preko pola milijarde evra poslova koje je država Srbija sklopila sa Maneks grupom, čiji su deo Energotehnika – Južna Bačka iz Novog Sada i Elektromontaža iz Kraljeva, dobrim delom otišlo u ruke mađarske državne elektroprivrede MVM. Udeo MVM-a u kompanijama Zbilljijća je skočio sa 33 odsto na 60 odsto.

Urednik u nedeljniku „Radar“ Milan Ćulibrk tada je rekao da „prodaja ovako velike firme samo pojačava snažne finansijske i političke veze između premijera Mađarske Viktora Orbana i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. To se vidi i u poslovima Orbanovog zeta Ištvana Tiborca, koji je pomoću Diofa fand menadžmenta (Diofa Fund Management) kupio nekoliko poslovnih zgrada u Novom Beogradu“.

I Vučić i Orban prate Trampov politički „kredo“, iako sa promenljivim uspehom u ostvarivanju bliže konekcije sa „vođom slobodnog sveta“. Tu se „kopča“ okončava.