Alabar: Pravio sam greške u izgradnji i u Srbiji, nije trebalo da učestvujem na tenderu za plaže u Ulcinju

Forbes Srbija

Vlasnik kompanija „Emaar Properties“ i „Eagle Hills“ i investitor Mohamed Alabar kazao je da je u Crnoj Gori napravio grešku kada se prijavio na tender za plaže u Ulcinju, da trenutno nema projekat i da će u slučaju potencijalne gradnje – sve raditi u skladu sa željama lokalne zajednice.

To je saopštio na konferenciji o razvoju nekretnina RE:D, u Podgorici, prenose Vijesti. On je govorio na panelu o razvoju megaprojekata i njihovog uticaja na lokalnu ekonomiju države.

Naglasio je da nije trebalo da učestvuje na tenderu za plaže u Ulcinju i da je to bila glupa ideja. Alabar je dodao da je hteo da uradi projekat lepog plažnog bara, ali da je novčana procena bila loša pa je dobio devet plaža, nakon čega je odlučio da ih vrati lokalnoj zajednici jer ne želi tim poslom da se bavi.

Alabar je naglasio da investicije nisu lake, da su rizične kao i otvaranje kafića, ali da želi savete i dijalog u svim procesima.

„Pravio sam greške i u Srbiji i u Albaniji…“

Upitan o greškama pri izgradnji, Alabar je naglasio da ih je pravio i u Srbiji i da je prebrzo gradio u Albaniji.

Istakao je da želi lokalne biznise u svim projektima, što pokazuje i činjenica da u projektu „Beograd na vodi“ ima njih 600.

„U Srbiji je vrednost nekretnine oko projekta porasla 80 odsto od 2015. godine, a 10,5 hiljada radnika radi danas. Državi uplaćujemo 200.000 poreza dnevno, smešne su ocene da plaćamo šest miliona godišnje“, kazao je Alabar.

Prema njegovim rečima hotel Bristol u Beogradu je broj jedan u svetu, nakon rekonstrukcije koju je njegova kompanija uradila, i naglasio da je dizajn odrađen od strane ugovorača iz Srbije.

O ulaganjima u Crnoj Gori

„Nemam nameru da ulažem u Crnu Goru, svi mogu da se opuste. Nemam nijedan jedini projekat u Crnoj Gori. Trenutno radim u 18 zemalja, a projekti su vredni 55 milijardi“, kazao je Alabar i dodao da na svetskom nivou poseduje 90 hotela, dok za njega trenutno radi 200.000 ljudi.

Alabar je dodao da je sve vezano za Crnu Goru trenutno na nivou ideje, ali i da želi savete, a ne bespotrebne kritike.

On je predstavio prezentaciju sa vizijom za Crnu Goru, na kojoj je prikazana i ideja preduzetničkog fonda za mlade i njihove početke u biznisu, a istakao je da želi sposobne ljude koji bi radili za njegovu kompaniju „Noon“.

U slučaju izgradnje projekata, naglasio je da smatra da treba graditi parkove i igrališta za decu i Tehnološki univerzitet. Istakao je da letnja sezona prođe za četiri meseca, pa se može izgraditi i konferencijski centar kako bi se turisti privukli u svakom delu godine i da privreda osam meseci ne bi ostajala bez posla.

Istakao je i da želi lokalne biznise u svim projektima, što pokazuje i činjenica da u projektu Beograd na vodi imaju njih 600.

Tvrdi da bi gradio i plažne klubove, lajfstajl restorane, ali i objekte za socijalno stanovanje, te da Crnoj Gori trebaju i međunarodna marina, aerodrom…

Naveo je da objekte za socijalno stanovanje gradi svojom voljom i o njima ne govori.

„Plaćam poreze i gradim. Ako dobijem šansu, želeo bih da radimo i gradimo zajedno i pozovem lokalne biznise i zajednice da poslujemo zajedno… To je ako dobijemo projekat“, kazao je Alabar.

Od grešaka koje je napravio do sada, tvrdi da nije imao najbolji tim kada je počeo, te da je milijardu i po izgubio i pri ulaganju u SAD 2005. godine. Tvrdi da im je godišnji profit oko četiri milijarde dolara.

„Plaže u Crnoj Gori treba da budu javne i pripadaju građanima“

Naglasio je da su želje lokalne zajednice na prvom mestu i da ne planira da uzima plaže, već da treba da budu javne i pripadaju građanima.

Smatra da dobar investitor treba da uzme manji dio plaže koji je dozvoljen planskom dokumentacijom, nakon čega se može raditi procena da li efekti projekta zajednici odgovaraju ili u startu odustati – ako to ne žele.

Naglasio je da će novac u slučaju njegovog ulaganja dolaziti iz proverenih banki te da želi partnerski odnos, bez kupovine i prodaje zemljišta.

„Verujem da ugovor između investitora i vlasnika mora biti jasan, u slučaju da ne bude izgradnje zemljište se vraća vlasniku. U Egiptu imam 12.000 investitora a 52.000 u Dubaiju, pozivam lokalne investitore da stvorimo kompaniju zajedno ako bude ulaganja u Crnu Goru“, kazao je on i dodao da svi koji žele i podržavaju ideju mogu uložiti novac, te da za projekte investitori sede u Odboru direktora i imaju transparentan uvid u tendere i sve procedure.

Alabar je istakao da je Porto Montenegro poznatiji širom sveta nego sama Crna Gora, te da je soba u sezoni 700 dolara, dok je u ostatku plažnih mesta 150 dolara, ali da bi svi mogli da zarađuju 700. Naglasio je da su plate u Porto Montenegru tri puta veće nego na ostalim mestima u državi.

Ulaganja neće biti, kako kaže, ako ne postoji dobra ponuda za projekat, a podseća da međudržavni ugovori za zemlje EU važe pod procedurama Bečke konvencije.

Sve procedure i planovi moraju biti odobreni u Skupštini

Tvrdi da sve procedure i potencijalne odluke mora da odobri Skupština, nakon čega se zahtev predstavlja i usklađuje sa investitorom, nakon čega se o njima odlučuje. Naglasio je da svaki ugovor, ulica i posao moraju proći procedure, dok bi poslove na projektu obavljale lokalne firme zavisno od građevinske dokumentacije i dozvola.

„Sve mora da prođe kroz parlament. Ako mogu raditi sa lokalnim partnerima, možemo vidjeti šta žele i ne žele. Lokalni zakoni diktiraju visinu zgrada i planove“, kazao je Alabar i naglasio da neke države traže da polovinu lokacije čine vrtovi, te da te zahtjeve poštuju..

Pojasnio je da je u Egiptu gradio na 4 miliona kvadrata projekat vrijedan 400 miliona dolara, te da je kao takav osramotio i Beverli Hils, jer se vrijednost kupljenih kuća podigla za četiri puta u narednom periodu.

Osvrnuo se na projekat u Marasiju u Egiptu, gdje ne kako tvrdi, uložio 50 miliona u igralište za decu, uposlio ukupno 130.000 radnika, od kojih 20.000 radi danas, uložio 3,7 milijardi dolara, raspisak 1.626 tendera i 600 miliona platio u porezima. Istakao je da je potrošnja mušterija povećana 11 puta, vrednost kuća uvećana tri puta, dok su plate bile 60 odsto više nego u okolini.