„Milan Mandarić: Čovjek koji ne odustaje“

Milan Mandarić (85), američki biznismen srpskog porekla, čuveniji nam je kao bogati fudbalski čovek nego po svom preduzetničkom duhu i njuhu koji su mu bili od koristi da sagradi poslovno carstvo.
Sa njim je za portal Radio Skala razgovarao Milan Brdar

U svetu u kojem se uspeh često meri brojem nula na bankovnom računu, Milan Mandarić je primer da prave vrednosti leže negde dublje – u upornosti, viziji i odgovornosti prema ljudima i zajednici. Njegov život nije linija, već ciklus pun preokreta: od jugoslovenskog inženjera i preduzetnika, preko američkog industrijskog mogula, do evropskog fudbalskog vizionara koji se nikada nije odrekao svojih korena.

Ovo nije razgovor sa običnim biznismenom. Ovo je susret sa čovekom koji je život shvatio kao teren – pun prepreka, ali i šansi. Čovekom koji je gradio, gubio, pa opet dizao – ne klubove i fabrike, već ideje koje su ga vodile kroz decenije.

U ovom intervjuu ne tražimo priču o brojevima. Tražimo srž čoveka koji je uspeo – i ostao svoj

Kako biste danas, iz ove perspektive, definisali uspeh?

– Definicija je vrlo jednostavna hrabrost, upornost, želja i tačno znati gde je cilj i kako doći do tog cilja

Da li ste ikada osećali da vas je sopstveni idealizam skupo koštao?

– Teško je cenu odrediti, jer kada krenete u nešto vi idete u to do kraja. Ako košta nešto više to ide sa projektom. A da li sam se pokajao što nešto košta više, nisam, jer uspeh je onda kada je sve završeno

Koje vrednosti iz detinjstva u Novom Sadu su vas najviše oblikovale kao čoveka i lidera?

– Odrsatao sam u siromašnoj porodici u to doba, išao sam u školu sa đacima iz srpskog iz imućnijih porodica i često su me ignorisali zbog toga, što mi je davalo motivaciju da ih stignem i prestigne I ne samo to nego da budem čovek na pravom mestu. A posle kako je koji projekat izazovan, kada ga savladam osećam se da sam u boljoj situaciji, ne finansijski nego kao čovek

Koliko je intuicija igrala ulogu u vašim poslovnim odlukama, a koliko analitika i strategija?

– Oba stava su važna za uspeh i teško ih je razdvojiti jer nisam podcenjivao nijednu situaciju nego sam bio fokusiran na cilj.

Da li ste ikada poželeli da ste ostali u inženjerskoj struci i izbegli svet velikog biznisa?

– Uvek sam želeo pritisak i izazov, svaka firma koju sam kupio bila je u lošoj situaciji kao i svaki klub na dnu lige i u donjoj ligi da bi došli u vrh jer bez tih izazova ne bih mogao da funkcionišem

Šta je bila vaša najveća poslovna greška i šta ste iz nje naučili?

– Najveća greška je bila što sam se ponekad okružio ljudima koji nisu delili moje vrednosti

Šta fudbal ima što nijedna druga industrija nema?

– Ima jedna vrsta zaraze, ne možete da izađete iz njega dok ne napravite ono što ste zacrtali

U kom klubu ste se najviše emotivno „ugasili“, a u kom najviše oživeli?

– Nešto najlepše je bio Portsmouth, klub u Engleskoj koji sam prvi uzeo koji je bio u velikim problemima kada sam ga preuzeo to je me je naučilo kako se voli klub kako se vole navijači kao partneri toga kluba, jer navijači su jako bitni, takođe su tu Nica i Lester City, a najviše sam se razoračao u Shefield Wednesday i Olimpiju iz Ljubljane koju sam nakon 25 godina nakon njenih problema prve godine doveo do toga da osvoji Šampionat u kup, ali mi publika ni gradonačelnik kojima sam obećao uspeh nisu uzvratili respect 

Koliko je teško sačuvati ljudskost kada vodite klub koji od vas očekuje trofeje, a niste uvek dočekani otvorenih ruku?

– Odlično pitanje. Bez toga nema uspeha, ako nema ljudskosti, nema zadovoljstva da budete tu i čekate neki uspeh koji će vam doneti vaš trud, osećate se kao da radite za badava i da vi budete niste dovoljni da to uradite kako treba. Smatram da ljudskost, ispravan karakter i kada si okružen kvalitetnim ljudima odgovor na sve to

Da li osećate ličnu odgovornost prema svom poreklu i ljudima sa ovih prostora?

Ponosan sam na svoje poreklo iz Like, i ispod Velebiza i jak sam kao što je i Velebit jak

Kako danas gledate na ideju patriotizma – da li se on meri delima ili rečima?

– Manje reči više dela 

Postoji li odluka koju nikada niste preboleli?

– Uvek možemo da se sećamo naših odluka, ali su moje odluke ispale ispravne pa ne bih da ih kritikujem

Kako se nosite sa usamljenošću koju donosi pozicija čoveka koji uvek mora biti „korak ispred“?

– Ja sam uvek korak ispred i samo tako idem napred dok sam živ 

* * *

Takođe, u prijatnom ambijentu sa gospodinom Mandarićem imali smo priliku da  porazgovaramo i sa njegovim ličnim asistentom za Srbiju i Crnu Goru, Majom.

Vi ste Crnogorka, recite našim čitaocima kako je to biti lični asistent, iako godpodin Mandarić ne voli da ga prepoznaju kao milijardera, milijardra poput i čoveka koji je na Forbes-ovoj listi, gospodina Mandarića

– Ponosna sam što sam Crnogorka i velika mi je čast što je gospodin Mandarić izabrao mene za svoga ličnog asistenta kada je u Srbiji i Crnoj Gori, jer gospodin Mandarić na svakom kontinentu ima grupu ozbiljnih i kvalitetnih ljudi u svome timu i samtram da smo primer kako ljudi na Balkanu mogu normalnoda rade i funkcionišu bez obzira na nacionalnu pripadnost, a raditi za milijardera je škola brzine i prilagođavanja.

Takođe želim da pozdravim Vaše čitaoce u Crnoj Gori: DA JE VJEČNA CRNA GORA