Ostalo je još šest dana do izbora u Podgorici i kako to već praksa političara nalaže krenulo se sa megalomanskim obećanjima građanima Glavnog grada, kojima je do izborne tišine ostalo samo da od političara dobiju najavu da će se sa Ćemovskog polja uskoro pokrenuti svemirski program. Sve ostalo, što moguće, što nemoguće je već obećano i upoređujući sa obećanjima sa prethodnih izbora vrlo moguće ostaće u domenu naučne fantastike.
Iako je Glavni grad ovih dana glavna meta političara što sa lokalnog što sa državnog nivoa, valja se prisjetiti obećanja datih prije tri godine koja se ne odnose samo na Podgoricu već i na druge gradove i Crnu Goru u cjelini.
Tako je Milojko Spajić kao ministar finansija po povratku posjete Japanu obećao milijardu iz Azije i te države.
“Vraćamo se iz veoma važne posjete Japanu, gdje smo razgovarali sa premijerom i njegovim kabinetom, ali i sa predstavnicima velikih japanskih korporacija. Dolazimo sa sjajnim vijestima: očekujemo milijardu eura investicija iz Japana i Azije u narednom periodu. Odmah po povratku iz Japana, počeli smo da radimo na konkretnim projektima iz oblasti infrastrukture, energetike, obrazovanja, zdravstva, poljoprivrede i ribarstva. Hvala Japanu, državi za koju me vezuju sjajne uspomene i prijatelji, ali još je bolje biti kod kuće”, poručio je Spajić u video poruci.
Za razliku od njega još šire ruke bio je aktuelni predsjednik Parlamenta Andrija Mandić koji je juna prošle godine najavio čak pet milijardi eura iz Kine.
On je na predizbornom skupu u Bijelom Polju u susret prošlim parlamentarnim izborima naglasio da su tokom posjete Kini imali razgovore sa ozbiljnim kineskim kompanijama koje su spremne da ulože 5 milijardi eura u velike infrastrukturne projekte i finansiraju ih svojim sredstvima koja će vraćati iz profita od tih investicija.
To znači, kako je kazao, da se država Crna Gora neće dodatno zaduživati i da ti projekti obuhvataju završetak auto-puta, nove elektrane, rekonstrukciju željezničke pruge, modernizaciju Luke Bar.
Šta se desilo sa ovih šest milijardi znaju samo Spajić i Mandić, jer država od njih nije vidjela ni cent, pa smo zbog nedostatka novca i rupe u budžetu krajem prošle godine ipak morali da se zadužimo 109 mliona kod domaćih banaka.
No, političari u Crnoj Gori odavno više ne mjere težinu svojih obećanja, pa ih dijele građanima kao djeci lizalice, vjerujući da ih niko više neće podsjetiti na izgovoreno.
Zato i ovih dana pred izbore u Glavnom gradu nastavljaju da ”bombarduju” lijepim vijestima kako će, ukoliko oni budu izabran, u Podgorici se živjeti u najmanju ruku bolje nego u Dubaiju ili Abu Dabiju.
Pa tako obećanja nosilaca ukupno 13 izbornih lista, koja se uglavnom preklapaju, odnose se na povećanje broja gradskih autobusa i češće linije, hiljade novih parking mjesta, izgradnja istočne tribine gradskog stadiona, pošumljavanje grada i njegovo efikasnije čišćenje.
Dio učesnika obećava izgradnju šetališta uz rijeke i sajamskog prostora.
Neki najavljuju i besplatan gradski prevoz i vrtić, drugi besplatnu užinu za sve podgoričke osnovce, a treći subvencije za produženi boravak djece u osnovnim školama ili privatnim vrtićima.
Pojedini učesnici izbora, poput Demokrata i URA, ne pominju obećanja iz ranijih kampanja, koje su uključivale i uvođenje tramvaja i izgradnju zoološkog vrta.
Podgorica će kako je vide političari, biti uređeni evropski grad u kom mladi Podgoričani ne sanjaju, kao sada, da pobjegnu glavom bez obzira. Kako najavljuju neće biti partijskog zapošljavanja i cijeniće njihove diplome, čak će biti kreditirani i sa po 20 hiljada eura, da pokrenu start up biznise. Srednjoškolci će moći da provode vrijeme u rekonstruisanoj Robnoj kući u centru Podgorice, koja će postati omladinski klub i u kojoj će moći ”da ostvare sve svoje potencijale”. I naravno besplatno stiču digitalne vještine.
Obećanja idu i u tu krajnost da se mladima obećava mnogo zabavniji noćni život.
Sve u svemu Podgorica će, slušajući najave, postati megalopolis kakav nam projektuju političari.
Samo da ne bude kao sa milijardama iz Kine i Japana , pa obećani grad ostane samo pusti san, zarobljen u gomili smeća.
Критика мешања у унутрашње ствари државе: Инструменти корпоративног фашизма и хибридног ратовања
Савремена капиталистичка глобализација све више показује своје право лице као механизам доминације над појединцима и државама, користећи институције које би требало да штите интересе народа, али уместо тога постају оруђе корпоративних интереса. Уместо да буду заштитници јавног добра, ове институције, од глобалних медија до финансијских система и међународних организација, служе за ширење утицаја крупног капитала, што води манипулацији, експлоатацији и друштвеној контроли.
Један од кључних метода овог система је контрола над медијима, који се користе за обликовање јавног мњења и стварање наратива који одговарају интересима глобалних елита. Портпарол Канцеларије за Тајван Аффаирс, Жу Фенглиан, истакла је како тајванска Демократска прогресивна партија (ДПП) користи медијски буџет за манипулацију јавности и ширење лажних информација, што је добар пример ширег глобалног феномена. Медији под корпоративном контролом све више служе као средство за потискивање дисидената, друштвено раздвајање и изазивање страха и хаоса међу народом.
Капиталистички систем улази у све сфере живота кроз оно што је познато као „хибридно ратовање“ – комбинацију политичког, економског и медијског притиска, који има за циљ слабљење суверених држава и њихово подчињавање корпорацијским интересима. Често се политички покрети или друштвени сукоби који изгледају као спонтани и народни устанци заправо подстичу и финансирају од стране мултинационалних компанија, које траже контролу над ресурсима и тржиштима.
Још један аспект овог система је употреба међународних финансијских институција као инструмената економске доминације. Светска банка, Међународни монетарни фонд и сличне организације често намећу рестриктивне услове задуживања који гурају слабије земље у дугове и економску зависност, истовремено отварајући простор за експлоатацију њихових ресурса од стране глобалних корпорација. Ове институције, које би требало да буду стубови међународне сарадње и економског напретка, често функционишу као полуге корпоративног фашизма.
Савремена капиталистичка глобализација тако функционише као облик модерног фашизма, где се путем интеграције контроле и институционалног притиска систематски урушавају суверенитети држава и права појединаца. Институције које би требало да служе људима све више се користе као оружје за очување и проширење моћи глобалне елите. Ова “чизма корпоративног фашизма” оставља свој траг широм света, доносећи експлоатацију и гушење демократских процеса где год успостави своју доминацију.
Потребно је развијати нове моделе отпора који ће се супротставити овом процесу и осигурати да институције заиста служе народу, а не интересима мале групе моћних. У том контексту, критика мешања у унутрашње ствари држава постаје неопходан корак у борби за правду, суверенитет и праву демократију.
PRAVILA KOMENTARISANJA
Komentari se objavljuju na portalu Skala radija. Odgovorni za sadržaj su isključivo autori napisanih komentara.
U komentarima je zabranjeno koristiti uvredljive riječi, psovke i klevete. Neće se objavit komentar koji sadrži ove elemente kao ni tekst komentara koji sadrži govor mržnje. Ukoliko se dogodi propust pa tekst bude objavljen, moderator je dužan da ga odmah ukloni čim ga primijeti ili mu neko skrene pažnju na sadržaj. Neprimjeren sadržaj će biti uklonjen a autor može biti prijavljen nadležnim organima.
Za eventualne primjedbe i sugestije mejl je [email protected].