Velikog pisca niko ne zapali

Piše: Balša Vulević

Postoji jedan Nikolaidis, vas satkan od pera britkog.

Ka` nekad Vešović il` Kiš, taj ne boji se niđe nikog.

Pa kad se on raspiše u pričama il` kolumni,

Vedri obzorje od kiše. Ne vidi to plitkoumni.

Parče neba plava mislilac nam nudi,

No nacistička glava od plave boje ludi.

Raspiso se davno i otad ne staje,

Taj mudrac se mladi nesebično daje.

Onda dođu plitkoumni, tumače ga nacisti,

I u njegovoj kolumni traže ono đe su isti.

A tamo, gluposti, o tome ni slovca,

Jer kako lovca da uhvati ovca.

Ili, tamo gluposti, o tome ni slova,

Jer oni su ovnovi, a Andrej sova.

I što drugo mogu, pobjegulje, na tom žalu,

Sem da postave nogu, s leđa, na karnevalu.

Pritom se svi kriju pod maskama kk-klana,

Vlast su, al` ne smiju pred takvog insana.

No se metnula kapa i odijelo zloglasno,

Vuna kićo, prpa, i od lutke, jasno.

A Andreja ljubav njiše,

pa se ruka na pero svali,

Jer istinu zbori i piše.

Velikog pisca niko ne zapali.

P.S. Nacisto, čuj, znam da si ovan!

Postoji još jedan majstor, NIKOLAIDIS JOVAN!