Probudi se opozicijo, biće lakše i nama i vama

Piše: Slavko Mandić

Jeftin scenario jeftine Vučićeve politike ponovo je zgrozio svjetsku javnost. Na mirne proteste u Beogradu, izazvane neviđenom krađom glasova na republičkim i lokalnim izborima, vlast je odgovorila policijskom torturom kakva na ovim prostorima još nije viđena. Prethodno je u potpunosti realizovan program i plan obučenih desperadosa koju diktatorski režimi čuvaju kao dragocjenost upravo za ove i ovakve prilike očuvanja vlasti po svaku cijenu. Na mjesto dešavanja odnekud su se stvorili kriminalci i razbojnici sa kapuljačama na glavama, ali za svaki slučaj i maskama poput onih za vrijeme korone. Da im niko ne prepozna ni dio lica. Znali su da se snima i da će upravo oni biti onaj okidač koji će poslužiti policiji da nasrnu na narod svom svojom neprimjerenom žestinom. Ta kriminalna banda, koju vlast njeguje i čuva, dograbila je, po programu unaprijed pripremljenom, kamene kocke sa pločnika ispred Starog dvora i krenula u akciju rušenje vrijedne državne imovine. Istovremeno, to je trebao da bude napad koji će probuditi „mirne“ specijalne policajce, žandarmeriju, specijalce i posebno obučene strčnjake za razbijanje demonstracija, da krenu u akciju i udare koliko god mogu na svoje građane.  Tako je i bilo. Kad su ubačene strukture kamenicama odradile prvi dio posla, polomile stakla na prozorima i još po nešto što su mogle, krenuo je policijski igrokaz. Iako je bilo jasno da ni govora nema o napadu demonstranata na policiju i da je planska akcija vladinih ubačenih huligana bila signal za početak akcije prebijanja naroda, policija se nije pokolebala. Dobro smišljen plan državnog nasilja, uvježbavan godinama, krenuo je sinhronizovano čim je svemogući javno saopštio da će biti hapšenja i da više nikada neće biti 5. oktobra.

UDRI POLICIJO!

Tako je i bilo. Otvaraju se vrata skupštine Beograda i kreće policijski juriš na mirne građane. Prije toga je policija sačekala da se ubačeni razbojnici sklone na bezbijedno odstojanje.

Policija kulja sa svih strana. Ima ih ka paśijeh repova. Kao vanzemaljci obučeni u opremu iz nekog dalekog vijeka, bacaju suzavce na svoje građane, tuku ih i prebijaju. Jedan od takvih Svarcdnegera udario je svoga pendrekom po glavi i smjesto ga u bolničku postelju. Njega je potom pośetio lično ministar policije ali je propao najavljeni pokušaj da se ovaj sramni čin i krvavi pir predstavi kao opoziciono divljanje, jer se pojavio video snimak koji je na vrijeme demantovao prevarante.

Beograd je uzavreo. Mislilo se da je došao Lukašenko i doveo vlastitog Putina. Dan kasnije u bratski zagrljaj Vučiću uletio je ambasador Rusije Aleksandar Bocan Harčenko, kome je, špekuliše se, ruska bezbjednosna služba kazala da prenosi svojoj srpskoj braći da su zapadne države apsolutni organizatori protesta. I da neće stati u namjeri da dovedu opoziciju na vlast.

Bog te čuo vaša ruska ekselencijo. Samo da tako bude. Jer od toga kako će tamo biti zavisi i naša Crna Gora.

BELVEDER

Gledajući stradanje naših beogradskih prijatelja, pred očima nam slika Belvedera. Da bi ustoličili popovsku protuvu, mrzitelja države u kojoj vjerski stoluje, crnogorska vlast je upotrijebila specijalnu policiju da razbije mirne proteste i osveti se građanima koji su zaprijetili put nedostojnim popovima da uđu u Cetinjski manastir i oskrnave ga svojim prisustvom. I tamo su, kao i u Starom dvoru bili upakovani do zuba naoružani kriminalci, čekajući signal da krenu da ubijaju cetinjsku mladost, ne štedeći ni žene ni đecu. Baš onako kako je činio krvavi Aleksandar, koji se podigao na tom istom Cetinju, da bi izrastao u čudovište i pogan koji se ne rađa dva puta. Otud mu i ime krvavi Aca.

Zanimljiva je ta Vezanost iste slike. Ove beogradske i one sa Cetinja. I tamo i ovamo vlast je krenula da uništi svoj narod. Ako je tačno, u crnogorskoj var sobi vijećali su Krivokapićevi ministri, među kojima je bio i danas slučajni preśedatelj. Vele da su njegove riječi bile da treba silom razbiti proteste i obezbijediti popovima nesmetan prolaz do Manastira. Pa i ako pogine desetak Crnogoraca. Velika važnost.

U Beogradu do toga još nije došlo. Daj bože i da neće. Valja se nadati ali i biti spreman na sve, jer se ne smije zaboraviti da je tamo Vučko. A kad se to kaže, onda se zna što se sve može dogoditi narodu, kome ne prestaje da poručuje koliko ga voli.

Dešavanja u Beogradu posmatra i podgorička vlast. S razlogom  ovdašnji Andrija prati što će se dogoditi njegovom bosu Jer, njemu je ovaj čuvar leđa ovamo i postavljač na čelnu poziciju parlamenta jedina sigurnost u koju se uzda. Ako on ode, onda ni meštru od parlamenta ovdašnjem nema opstanka.

Zato mu je važno da popiše Crnogorce po Vučićevom modelu. Bili su to prvo dovedeni ko zna odakle. Pa strahovita medijska kampanja, bilbordi i atakovanje po društvenim mrežama. Na koncu trebala je da posluži olovka piši- briši. Ti izdiktiraš a onaj koji je napisao obrne olovku, protlja gore dolje i eto ti prostora da dobiješ nove Srbe tamo đe ih nikad nije bilo. Tada bi već moglo da se razmišlja o promjeni ustavnog rješenja. Po zakonu teško. Gotovo nemoguće. Ali mogu stvarajući javni pritisak pa kao onda što u crnogorskom parlamentu reče tadašnja poslanica, budvanska svetosavka: Znam da nije po Ustavu i zakonu ali je interes da se tako uradi. Mogu to tako i danas. To bi značio krah Crne Gore i njen bukvalni nestanak. Zato opozicija mora da ustane. Da se ugleda na srbijansku i tamošnje studente koji neće dozvoliti  da joj lupeži kreiraju nastavak života u vlastitoj državi.

EVROPA

Konačno se oglasila i međunarodna zajednica. Od nje ni mi a ni opozicija u Srbiji ne treba da očekuje da nam riješi  problem. To moramo sami. Ali je važno čuti da su konačno shvatili u kom grmu leži zec. I da više neće dozvoliti Vučiću da divlja i po Srbiji ali i po Crnoj Gori. Jer, dovođenjem Andrije na čelo crnogorskog parlamenta, prvostepeno osuđenog za terorizam u vlastotoj državi na 5 godina, čemu se zgražavao i sam Vučić javno govoreći o tom strašnom aktu nasilja, upravo je on želio da pokaže ko je i ovamo gazda. Instaliran da savršeno koristi dok se ovi slučajni čelnici više snalaze kao riba na suvom.

PROBUDI SE CRNOGORSKA OPOZICIJO

Crnogorska opozicija treba da pruži ruku podrške srbijanskoj. Da im kaže da je uz nju. Da ne ćuti o svemu tako stoički. I da tako narodu šalje poruku da ne razumije problem u kome se nalaze obje države.

To nije teško. Neka vide kako je Andrija pošao usred Vučkovog izbornog štaba da čuje što će ovaj reći da treba da učini. I rekao mu je što kada se popis završi. A ovaj odmah krenuo u akciju.

Tako se to radi, opozicionari, poprilično anemični.

Probudite se, biće lakše i vama i nama.