Raspravljati o besmislu, gore je i od samog besmisla

Ali, kad je kresnuta šibica. Nijesam da se ugasi.

Piše: Zoran Piperović

8.12.

00:06h

Planirao je bio noćas pohod na moje nedostojanstvo.

Spremao se.

Koncipirao pitanja o S.Č.

Kad, ništa.

Na Petra K. mislim.

Ko sumnja u istinitost napisanog, neka ga pita.

Ko sumnja u moje izvore, a nisu Tigar i Zoran, ne poznaje me.

Sve saznam.

Takve mi zasluge.

Opet je htio da vojuje protiv mene. Ohrabrujem ga da to radi.

Volim kauboje, poput Petra, pa sam u tu čast, cijelo popodne, nakon informacije da ću iznova biti nedostojan, slušao Džoni Keša.

Volim kantri muziku.

Laso, konja, malo magare (nepotpregnuto), mamuze.

Prutić.

Odložio sam u garažu.

I čitao Dučića. O bosanskim-srpskim seljacima onoga doba.

Sofoklove tragedije su bezbojne bajke.

I tako se filovao mučeništvom da mi lakše padne kapitulacija pred sopstvenom nedostojnošću.

Oduži Veke, prođoše sati.

Osta Moldavka ili njen duh, svejedno, naokolo.

Raspravljati o besmislu, gore je i od samog besmisla.

Ali, kad je kresnuta šibica.

Nijesam da se ugasi.

P.S: I što bi rekli Bosanci – kad sam već kod njih i to u interpretaciji Muja i Hasa.

P.S. 1: Ko razumije – shvatiće.

M portal