Žikina šarenica

Piše: Nebojša Redžić                                                                 Aktuelno

”Žika K. iz Lajkovca ima kuću u Mainskoj ulici u Budvi. Ostala mu od dede, koji je bio udbaš. Žika ima decu. Troje. I nevestu. Leti, Žikina kuća je puna neprijavljenih gostiju. Uzima lepe pare. Kada su dole u Crnoj Gori, glasaju. Biće Žika tu i za popis. Da kaže da smo Srbi, bre. I decu će da vodi i nevestu”.

Ovaj tekst postao je dio kolumne samo zato jer me je o tome informisao jedan Žikin zemljak. Uredno, na ekavici, baš ovako kako sam napisao. I nije to ona Matijina „reče mi jedan čoek“, nego je ovo recept koji je „srpski svet“ propisao kao uslov za uspjeh na popisu. A na popisu se mora dostići onih 41% Srba, kako je to već uredno unešeno u Vikipediju kada na Google unesete pojam „Srbi“.

Žika po Žika – Srbi u Crnoj Gori moraju postati većina. To su, bre, dogovorili još Vučić i Dritan kada je ovaj prvi dao one pare onom drugom. Nije uzalud Dritan pred svoju političku eutanaziju izjavio da su Srbi većinski narod u Crnoj Gori. A koliko je samo žika i dritana u ovoj nesretnoj Crnoj Gori. Nakotilo se to. Zajedno sa domaćim, političkim Srbima koji su to postali učeći srpske udžbenike u SFRJ (druge nijesmo imali), gledajući TV Beograd i navijajući za Zvezdu i Partizan. I to je ta dobitna kombinacija koja treba da označi nestanak Crnogoraca: domaći izdajnici i državljani Srbije i BiH. To je taj Vučićev i Abazovićev recept koji je trebalo da lagano bude odrađen…samo da je „vlada u četničkom mandatu“ potrajala još par dana. Ali, nije.

Pogledajte kako su oni to zamislili:

„Osoba koja u referentnom momentu nađe u stambenoj jedinici kada naiđe popisivač, ukoliko izjavi popisivaču da je došao u Crnu Goru prije 31. novembra i da će u Crnoj Gori ostati godinu, popisivač je dužan da ga popiše“! Tako kaže Zakon o popisu.

Dakle, čovjek koji u Crnoj Gori boravi par sati ili jedan dan, po ovom članu Zakona biće popisan, a državljanin Crne Gore koji trenutno nije doma, neće biti popisan. Žika je rekao da toga dana neće izlaziti iz kuće. I sve ostale žike.

Državljanin Crne Gore koji je na privremenom radu u inostranstvu, ili na kratko boravi u okruženju, onaj koji je student, ili je krenuo na krstarenje Mediteranom, otišao do tetke u Sarajevo na nekoliko dana, po članu 3 Zakona o popisu, ne smije biti popisan!

Dokaze da se pripremala popisna prevara, iznio je neki dan i DPS. Poslanik Nikola Rakočević je objasnio: “U toj namjeri je svoju ulogu imao i Monstat – najmanje su dva razloga za tu tvrdnju: prvi – Monstat je tvrdio da ne fali popisivača, da bi se potom utvrdilo da fali hiljadu i sedamsto popisivača; drugi – tvrdilo se da će odgađanje popisa koštati državu “milione eura”, da bi se potom utvrdilo da odgađanje ne košta niti jedan euro”, napomenuo je Rakoćević.

Nekome se očigledno žurilo. Zna se i kome. Svi popisni softveri, popisivači, instruktori u mantijama, eksponenti Monstata, bivši DF, srpske agenture i bezbjednjaci, BIA i Kurtijev dio ANB-a, sve maskote ”srpskog sveta”” – dritani, jakovi, pipuni, mande i sva ostala balavurdija koja želi krah Crne Gore, tempirali su formu baš za taj 1. novembar kada je po svim projekcijama, trebalo da bude odrađena savršena krađa.

Čini se da je premijer Milojko Spajić na dobrom putu da to ukapira. Jasno, on se neće otvoreno konfrontirati sa ostacima Dritanovog režima, ali je već jasno stavio do znanja da je pošteno i jedino racionalno održati popis nakon što se svi uslovi ispune, ne prije toga. Čvrst dogovor, a ne prazne riječi. Hoće li zaista biti tako?

U čije ime?

„Otvoreno sam pitao opoziciju da li je datum kao datum problem. Rekli su da nije. Problem su uslovi koji se moraju ispuniti”, izjavio je premijer Spajić. Kazao je i da datum održavanje popisa (30. novembar – 15. decembar) ostaje isti i da je to u nadležnosti izvršne vlasti.

I tu, izgleda, postoji neka smetnja na vezama na relaciji Vlada – opozicija – javnost. Neko tu ne razumije suštinu. Ili se pretvara da ne razumije. Pogledajte: vlast bi da ponudi ustupke, ali ostaje kod ranije utvrđenog datuma za početak popisa; opozicija traži da se prihvate njeni zahtjevi i ako se prihvate – više ne pominje odgađanje popisa; javnosti je jasno da sa obje strane sada postoji dobra volja, ali se ne mogu načuditi da će sve što opozicija traži biti naštimovano u nekoliko narednih dana novembra.

Ipak, važnije od svega sada je, sa stanovišta prosječno obaviještenog nacionalnog Crnogorca sljedeće pitanje: ko je to ovlastio DPS i SD da pregovaraju o popisu u ime Crnogoraca? Otkuda im pravo i čime su to zaslužili da njihov eventualni dogovor sa Spajićem, treba da bude obavezujući za etničku grupu kojoj se na narednom popisu radi o glavi?

Ako ćemo pravo, nije ovo nimalo bezazleno pitanje. Demokratska partija socijalista koja je, kako je to fino objasnio Nikola Janović izgubila 45.000 glasača između dva izborna ciklusa i koja se “nije snašla kao opozicija”, uzela je sebi za pravo da pregovara, odlučuje i poziva, pa opoziva bojkot u ime onih koji su glavna meta za odstrjel na popisu.

Simplifikacija problema, poput one sa Žikom koji će doći iz Lajkovca da bi bio popisan, ukazuje da se ovdje radi o namjeri “srpskog sveta” da uveća broj Srba i po svaku cijenu umanji broj Crnogoraca na predstojećem popisu. Budući da se neumorno pojavljuje kao zaštitnica građanskog koncepta, a od nedavno i branitelj “građanskog identiteta” (!) crnogorskog društva, još je manje jasno otkuda pravo mlađariji iz DPS-a da nastavlja da radi na nestajanju Crnogoraca, a istovremeno pregovara o bojkotu ili ne – u njihovo ime?! Reakcije na društvenim mrežama kazale su im sve: koliko god se oni dogovorili sa Spajićem o popisu u decembru, gro nacionalnih Crnogoraca toga dana će imati pametnijeg posla.

Uostalom, svi su saglasni da je popis potreban. I vidite: popis će sigurno i bez tenzija biti održan ako se izbace tri sporna pitanja (nacionalnost, jezik i vjeroispovijest) – jer tako nalažu evropski standardi. Ali, to se ne bi uklapalo u planove asimilatora. Neko je ovdje očito, samo deklarativno Evropljanin.

U vinu je istina

Nije isključeno da je i mlađani predsjednik države Jakov Milatović iz Beograda donio nove instrukcije vezane za popis. To uz vino ide nekako lakše. In vino veritas (u vinu je istina). Da, tužna istina o snishodljivosti crnogorskih državnika, o inferiornosti kao nasušnoj potrebi, o poltronisanju kao obavezi. Jer, kada si prvi čovjek Crne Gore, bilo u liku premijera ili predsjednika, kao da ti u opisu radnog mjesta nakon 30. avgusta stoji da pred predsjednikom Srbije moraš biti ponizan.

Ljudi moji, zaista sam mislio da od Dritana ne može niže. Ali, on je onim čarličaplinovskim korakom, grananjem rukama i sposobnošću da vas gleda u oči i laže, makar imao nekakav personality. Ono što je Jakov demonstrirao u Beogradu, djeluje jadnije. Da čovjek požali što uopšte imamo državu ako smo dozvolili da je ovakvi predstavljaju.

Ali, ostavimo Dritana sudu istorije i vratimo se popisu. Instrukcije vezane za popis bile su u podtekstu Milatovićeve posjete Srbiji. E sad, isti taj Jakov koji u Beogradu ličio na Vučićevog ministra poljoprivrede, u Podgorici zna i da podvikne svom partijskom kolegi Milojku. I zamislite da ga je, čim se vratio iz Beograda, pozvao i rekao mu: Rekao je Vučić da moraš…

To je kao ona priča o đedu i repi. Jakov (miš) je došao, uhvatio Dritana (mačku), Dritan je uhvatio Pipuna (psa), Pipun je uhvatio Andriju (unuku), Andrija je čvrsto uhvatio Jevta (babu), Jevto je uhvatio Milojka (đeda) i svi su počeli da vuku. Vukli su, vukli – i na kraju zakazali popis.

Rekoh već: Crnogorci 1. decembra neće biti doma. Ne znam za Srbe, Bošnjake, građane, Hrvate, Albance… ali, Crnogorci sigurno neće. Oni koji će se na takvom popisu ipak izjasniti kao Crnogorci – e to su oni ala Jakov: Crnogorci koji govore srpski i idu u srpsku crkvu. A takvi nijesu ni stvorili, ni očuvali Crnu Goru. Takvi su je izdali.

Pravi Crnogorci, oni koji su ponosni na svoje đedove i prađedove, oni koji su organski, nepotkupljivi, oni koji nijesu identitetski polutani, neće dozvoliti da ih utope u “srpski svet”. Neka ovo bude i nekakvo uputstvo ili poruka Milojku, ali i DPS-u. Ovome prvom da se identitet ne prodaje za Judine srebrenjake. Ovima drugima da dozvole (ne opstruiraju) formiranje istinske, nacionalne crnogorske stranke – kad već oni to ne žele da budu. I da ne učestvuju u farsi zvanoj popis stanovništva.