Proširenje EU: Borelj očitao lekciju Srbiji i Kosovu

Brisel želi da ubrza proces pristupanja šest zemalja Zapadnog Balkana, ali tu postoje značajne prepreke: spore reforme, stara neprijateljstva i kolebljivost Evropske unije

Ministri spoljnih poslova 27 zemalja Evropske unije redovno pozivaju svojih šest kolega sa Zapadnog Balkana na neformalni ručak. Tema je uvijek ista: kako da se ubrzaju pristupne procedure, od kojih neke traju decenijama.

Uoči samita EU sa zemljama-kandidatima i susjednim zemljama, takozvanom „Evropskom političkom zajednicom“, a koji se održava sljedeće sedmice u Moldaviji, zajednički ručak ovog ponedjeljka 22. maja imao je svoju težinu.

– Možda bi to trebalo češće da radimo – rekao je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj, a zatim i započeo svoje „predavanje“ koje je prije svega bilo usmjereno na Srbiju i Kosovo.

Poruka Srbiji: proruski stav isključuje članstvo u EU

Borelj je šefu srpske diplomatije Ivaci Dačiću ukazao da bliske veze s Rusijom više ne idu ruku pod ruku sa članstvom. Evropska unija je uvela oštre sankcije Rusiji koja ratuje protiv Ukrajine, ali ih Srbija ne dijeli.

– One štete nacionalnim interesima, ali takav stav svakako nije u skladu s procesom proširenja. Bliski odnosi sa Rusijom više ne funkcionišu, i to se ne odnosi samo na Srbiju – upozorio je Borelj.

Ministri spoljnih poslova zemalja Zapadnog Balkana u Briselu sa Žozepom Boreljom (Foto: Virginia Mayo/AP)

Evropska unija vodi pristupne pregovore sa Srbijom, Crnom Gorom, Albanijom i Sjevernom Makedonijom. Bosna i Hercegovina je kandidat za pregovore, ali se i dalje smatra nestabilnom, a Kosovo, koje ni Srbija, a ni sve članice EU ne priznaju kao nezavisnu državu, samo je potencijalni kandidat za pristupanje. Žozep Borelj je najavio da neke od zemalja-kandidata mogu da očekuju „strateške“ odluke EU, ali samo one koji podržavaju politiku Unije protiv ruske agresije.

„Dosta je bilo provokacija“

Sukob između Srbije i njene bivše pokrajine Kosovo posljednjih mjeseci u više navrata je eskalirao, a to, prema riječima Borelja, blokira svaki napredak u pristupnim pregovorima.

Zemlje Evropske unije imaju malo volje da prihvate države koje ne mogu da riješe međusobne sukobe – to potvrđuju i diplomate EU u Briselu.

Borelj je rekao da je to ponovo ovog ponedjeljka objasnio dvijema stranama.

– „Evropska unija se zasniva na obavezi saradnje. Države koje su se međusobno borile u prošlosti, moraju ne samo da postanu susjedi, već i prijatelji i partneri. Radi se o zajedničkom životu. Zato bi Beograd i Priština konačno trebalo da primijene sporazum dogovoren uz posredovanje EU. Destruktivne provokacije sa ojbe strane moraju prestati – kategoričan je on.

Učiti od Ukrajine?

Na samitu sljedeće sedmice biće prisutne i najnovije zemlje-kandidati – Ukrajina i Moldavija, koje su, zbog agresorskog rata Rusije, prošle godine u rekordnom roku dobile status koji su toliko priželjkivale.

Vlade u Kijevu i Kišinjevu nadaju se da će zvanični pregovori o pristupanju početi prije kraja godine. To znači da bi Ukrajina i Moldavija taj proces završile za 20 mjeseci, za šta je balkanskim državama trebalo skoro 20 godina, ukazuju diplomate EU u Briselu. To bi, dodaju, takođe moglo da izazove i određenu zavist među zemljama-kandidatima i potencijalnim kandidatima.

Evropska komisija je u svom izvještaju potvrdila da su Ukrajina i Moldavija postigle ogroman napredak u borbi protiv korupcije i reformi vladavine prava. Čini se da na Balkanu sve to traje mnogo duže.

– Ukrajina prednjači, ostali moraju da idu tim putem i da iskoriste priliku – naglasio je visoki predstavnik EU.

Za ubrzavanje procesa proširenja EU nedavno se u Evropskom parlamentu u Strazburu založio i njemački kancelar Olaf Šolc.

– Ne može biti da sve to traje evo skoro 20 godina – rekao je i dodao da to ima veze i sa kredibilitetom obećanja koje je EU dala. Osim toga, naglasio je, Evropska unija mora da se reformiše da bi uopšte postala privlačna.

pobjeda