Što ovo bi sa oslobodilačkom catarom brate Abaze?

Piše: Slavko Mandić

Olinjala, stara, ofucana catara, što pušta na sve strane, klepetalo od koje zvoni Boka dok brekće URU duže s jedne na drugu stranu zaliva, zaždila se jutros po sred radnog mjesta. Nestvarna slika. Umjesto da prevozi putnike i automobile „oslobođenom“ trajektnom linijom, ovaj se isluženi starac, kojega niko nije htio do naši domaći umovi, kojima Dalmatinci naplatiše glupost šestostruko, dimio ka ognjišta na Njegušima kad se s pozne jeseni i zime suše pršute nadaleko čuvene.
Ovim poslovnim poduhvatom vijeka, sad je već svima jasno, pozabaviće se Specijalno državno tužilaštvo. Tačnije, već se zabavlja. Ima tu igranke koja će trajati do duboko u mrklu noć.

Trajektu su nađenuli ime „30. avgust“. Simbol je to početka propasti crnogorske države i svih njenih institucija. Krstili su ga štetočine, bijesne i osione. Prepune mržnje prema svemu što je bilo i što je istinski valjalo. Ovi, niti znaju niti umiju. Dokopali su se novca pozajmicama, poreskim pritiscima na civilni sektor, i još po nečim što se ispituje tamo đe treba. Bez sumnje, ispitaće se i onda će svima bit jasnije što je brat Abaz činio i za čiju računicu i interes.

Milo je zaždio cataru, čuće se od Jakova velečasnog, popovskog tragikomičara. U predizbornoj kampanji požar na catari će mu dobro doći da pokaže miljenicima što mu bivši rade i čime se sve služe da ga uklone s političke scene i dozvole mu da bude kalif umjesto kalifa. Iznogud domaće proizvodnje, „evropejac“ s priličnom dozom nevaspitanja ne vodi kampanju kao čovjek koji ima dostojanstven stav o crnogorskim tradicionalnim vrijednostima, koji ga obavezuje da na čeljade liči. On neskriveno mrzi, baš kao što i neskriveno laže.
Śetimo se samo protesta na Cetinju još u prvom krugu preśedničke kampanje kad je grupa patriota poručila Jakovu što o njemu misli, pośećajući ga na svu odvratnost i fašizoidnost njegove izjave da nije važno ako na Belvederu pogine desetak Crnogoraca. Niko ga takao prstom nije. Samo se preko njega prevalio njegov saputnik, čuvar, što li je, tjelohranitelj i bačio ga na zemlju, đe mu je prirodno stanište.
Tada je i to što se zove Milojko saopštilo da je bilo guranja i ničega više. Danas laže pred drugi krug prešedničkih izbora i proziva Đukanovića da je na njega poslao njegove jurišnike. Zna populista da to prijenja uz narod njegove kaste, one koji će mu dat glas dok mu put ka tronu, što bi bilo najveće crnogorsko zastiđe svih vremena, osvjetljava naloženi badnjak zvani „30. avgust“.

Sprdnja narode. Zar nije? A vi nastavite ga grcate uz staru cataru i mladoga junošu, populistu i prevaranta, koji dok ovo pišem, s popovima ustrojava evropsku agendu rusko-srpske proizvodnje.
I dok gori catara, śetimo se one, brata Abaza: Kome se ne sviđa ona prva šklopocija, neka ide okolo zaliva.
Bezočna oholost naroda koji je voljan da okrene i drugi obraz. Pa udrite klerošovinisti. Pokažite sav bogati izdajnički repertoar svima. Stići će  vas božja, nemojte misliti da neće.Baš kao i vaš 30 avgust.
Kad tad!