Olimpijska primanja, Joanikije, Porfirije i Vučić u sigurnosnom krilu Dritana

Đavoli te pozobali, šćaše moja baba nervozno vikat i rukama mahat na vrane koje su zobale kukuruz onako u klasu, spreman za korubanje, raširen na šatorsko krilo koje mi je ujak jednom donio iz čuvenog titogradskog remonta. Ona nemoćna da ih dofati štapom sa terase stare kamene kuće, pogledom mi reče što mi je činjet. To je agresor, razumio sam, iako dijete tada, oće naše da pozoblje, pa krš u ruke da ih što bolje strefim, da krepaju zadovijek.
E, pomislim, srećna li su to vremena bila kad se sve kršem rješavalo. Vrane, koje ne mogah kamenom dofatit, polećele bi, tražeći neko drugo hranilište, đe se može džabe, nesmetano.

Bože, sličnog li vremena. I danas vrane hoće da čerupaju džabe. I može im se. Više nego ikada. Uhranjene su i duplo veće od onih u susjedstvu, jer ih je Crna Gora dobro pazila i još bolje mazila. Ali ovo ipak nijesu vrane. One, kako govori nauka misle, pamte i planiraju kompleksne radnje. A ove, koje im samo po crnilu liče, ništa od toga. Ko zna ko su ove što nama pripadoše?

ON poštuje zakon mimo zakona. Porodio se u porodilištu, kako nedavno reče pred svjedocima prilikom obilaska bolnice u svom porođajnom gradu. Može biti. Kad može brda da pomjera, što se ne bi mogao poroditi. Ipak je to lakša operacija. E ON porođeni, prije par dana saopšti da će velika proslava pobjede na izborima prošle godine, koju bez stida i srama nazva LUČA SLOBODE, biti organizovana u Vili Gorica. A onda ga je valjda neko rgnuo laktom u slabine i pośetio ga da je sam kazao nedavno da će uskoro zaraženih biti na dnevnom nivou preko hiljadu. Kako se toj cifri ubrzano primičemo, a nešto se ni zvanice ne odazivaju jer je zaladilo naglo, ON odluči da odloži to što je htio. Neće biti slavljenja, a iskreno mi je žao što neće. Da te i takve dočekaju Bogougodnice svojim stilom i načinom, da javni servis, koji je dočekao da se oslobodi snažne riječi Tamare i nejne Teleskopije, sve to uredno prenese u direktnom kazivanju, da gleda domaća i međunarodna javnost. Zaslužila je, pa koliko god gledanje izazivalo nelagodu i neprijatan osjećaj. Estetski i svaki drugi.

Kad neće bit proslave zbog pandemije, neće valjda ni ustoličenje Jovana Mićovića, šefa Srpske crkve u Crnoj Gori. Nema dva aršina. Zakon je za sve jednak, iako jednakiji za neke, pamti svakodnevno življenje.

A ako ga ipak bude i ako krenu da ga popere na Cetinje, moguće je da će bit belaja. Dritan kaže da vjeruje da neće i da je prijedlog Srpske crkve da ga ustoliče a da vjernici ne dolaze, nešto najbolje što je do sad čuo. A ko neće tako, onda će onako. Zna se dobro što to znači. Udri po Crnogorcima i rodoljubima svih nacija i vjera. Svim raspoloživim sredstvima.

Neka, neka. Dok se ne brecne vlast, nema sreće. Objasni on nešto i oko pravoslavlja, ali ga ne razumjeh dobro jer mi ta materija nešto baš i nije bliska. I ne prija mi kad je on tumači.

E sad, kada se URA oglašava da ne treba činjet te marifetluke po Cetinju, pa i njen cetinjski Opštinski odbor ustade protiv, pa i neki visoki funkcioneri ove partije, jer niko od njih neće da se ova radnja dogodi u prijestonom gradu, zaigraše svetosavci na Dritana. Glavni od bezbjednosti je saopštio kako će bit, a ovima njegovima koji su dumali i izigravali patriote, ko je kriv što nemaju ono što ljudi imaju.

ON reče, ponoviću, biće ih uskoro hiljadu. Zaraženih, jasno je svakome. Pa po tome smo već na crvenoj listi, a i svjetski smo lideri. Nije se džabe išlo u Japan na olimpijadu. Koliko da se zna da se sad žanju uspjesi. ON voli izgleda da zaokružuje sve na hiljadu. Valjda mu je njegov omiljeni Mickej usadio tu brojku kao generator sveopšteg uspjeha u svakoj oblasti. Htio je uspjehe svoje vlasti da predstavi na veličanstvenoj proslavi koje, eto, neće biti. Đavo ponio i tu koronu koja je sve pobrkala. A pripremio je odličnu priča da će nam plata biti po 1000 €. Nego kako! Da se zna. To je plod promišljanja premijera i Mickeja u Japanu jer su, kako reče ON, bili skoro izolovani po vas dan pa su morali da misle (osim kada je ON šaptao Noletu da da gol). I smislili su. Po iljadu. Brzo će to, saopšti veseloj družini, oduševljenoj što će konačno izaći van iz bijede i siromaštva. U decembru 2025. godine. Nego kad. Mogli smo, reče promišljeni, ovaj datum da odredimo  ranije, ali ovaj koji vam govorim rezultat je  proračuna ekspertske svijesti iz tokijskih apartmana. I tu nema greške.
Treba se malo strpiti. To je samo 4 godine, a onda kreće blagostanje. Doduše, biće teško jer nema baš mnogo novca za vareniku, hljeb, paštetu, meso, pasulj, oriz, brašno. Sreća je za ovaj nezahvalni narod što je ON obezbijedio po tri litra ulja iz uvoza, pa ako se to rastegne pametno na ove preostale 4 godine do realno obećane hiljadarke, neće biti problema.

Śetih se početaka višestranačja u Crnoj Gori. Podgoričani od svega oće cirkus pa počeše da skupljaju potpise za kanditaturu čuvenoga boldi bildera Bora Miranovića, koga proglasiše kraljem, nađoše mu bijelog konja, mač i mesinganu krunu. Pravi kralj, nema što. Poperiše ga za govornicu i rekoše mu da narodu obećava sve što mu padne na um. I Poče Boro: Kad ja dođem za preśednika svi ćete imat po 500 maraka mjesečno. Zaćuta masa, jer je samo nekoliko maraka tada bila plata. A iz mase se tada prolomi: Malo je to Boro! On se okrenu put njega, podiže mač i progrmlje: Po iljadu! Aplauz i uzvici podrške „Bora za predśednika“, a nakon iljade, završio se predizborni skup. Bez obzira na činjenicu da su potpisi skupljeni, tada Republička komisija nije dozvolila kralju Boru da učestvuje u izbornoj trci.

Razlika između njegovog tadašnjeg obećanja i ovoga današnjeg, gotovo da ne postoji. Osim u vremenu realizacije. Boro je htio odmah, a ovaj današnji Boro tek za četiri godine.

Ipak, pri samom kraju da rečem da dio URE, nažalost onaj bez kurenta, ne bi Joanikija na Cetinju. Ali tu je budvanska svetosavka i URINA poslanica, čija je snaha Milijana Vukotić Jelušić od danas i zvanično vršiteljka  dužnosti direktora Direktora za efikasnu implementaciju dobre javne uprave u Ministarstvu javne uprave, digitalnog društva i medija. Opa bato! Čačak, Čačak, šumadinski rokenrol… Zbog toga se diže ruka i za otimačinu crnogorskih svetinja i daje podrška budvanskom šerifu. Sve za korito, a korito nizašto!

Vraćemo se slikom i prilikom na Cetinje. U tamošnjem parlamentu Cetinjani su kazali da neće Mićovićevo ustoličenje. Za tu odluku glasalo je 23 odbornika, od prisutnih  27, što je 85,19%. Prisutni kažu da nijesu Demokrate glasale. Ma nije moguće.

I što sad. Cetinjani ga neće, ali hoće Abazović. Je li moguće da je jači od prijestonog grada. Pa i od njegovog Adžića? Viđećemo uskoro.

A u Crnu Goru, u koju se može kako ko oće, s koronom ili bez nje, s papirom ili bez njega, s vakcinom ili bez nje, stiže Prvoslav Perić, šef Srpske pravoslavne crkve. Ako dođe Vučić, doći će i njegova sjenka Dodik. Štitiće ih Vulin, a pjevaće im Dačić.

Samo da ne bude poslije: Polećela dva vrana  gavrana….

Slavko Mandić