Umjesto autom, vozićemo se na magarca

Umjesto autom, vozićemo se na magarca

Za očekivati je da će se uvesti svakodnevna korekcija cijena goriva. Koje će lećet „pu na više“, kako Bokelji zbore, ili uzbrdo kako to tumači ekonomski ekspert iliti premijer.

Piše: Slavko Mandić

A mogao je da je htio da nam poveća cijene goriva ne 6, no 66 centi. I ništa se ne bi desilo. Bilo bi jednodnevno bruntulanje i psovanje u sebi, i onda bi se prešlo na neke druge teme. Ka za svaku bruku, koja nam se dešava svakodnevno. Navikli valjda da nam kroje kapu neznaveni, pa to prihvatili kao normalu. Zato nam je sasvim svejedno koliko će što koštati jer mi imamo koliko nam daju. Kupovaćemo i dalje 10 litara dizela, a njihovo je koliko će nam za te novce nasuti iz svojih rezervi.Po sistemu „pola Zeću, pola preduzeću“.

Više niko ne spominje smanjenje akciza. Kako ne. Ili malo śutra. Probao je to Singapurac skoro neđelju, pa kad je vidio da mu se kasa prazni a nema ko da je dopuni, navrat-nanos sve vrnuo na staro i pritom povećao cijene dizela za čak 14 centi po litru. To je bilo prošle neđelje, a od śutra plaćaćemo još 6 centi više.

Za očekivati je da će se uvesti svakodnevna korekcija cijena goriva. Koje će lećet „pu na više“, kako Bokelji zbore, ili uzbrdo kako to tumači ekonomski ekspert iliti premijer.
-Pa što, čulo se već od potencijalnih kandidata za ulazak u narednu rekonstrukciju, kaˊ da se naš narod rodio u autu. Pa bi da se vozi po cio dan. Povećanje cijena goriva je dobro iz više razloga. Ako ništa drugo, smanjiće gužve po pretrpanim ulicama. A to je, kako je to lijepo rekla mudra madam Petrolejka, dobro za državu, ali ne i za narod. Razumljivo, jer je valjda država važnija od naroda. Naročito kad je vode ovakvi (ne)pomenici, reče jedan penzioner, koji nije uspio da zakuči ni onaj euro i nešto povećanja koje mu je darovao nepromišljeni, brzopleti, lakoobećavajući, nikad neispunjeni čelnik izvršne vladajuće kompozicije. Koja svako malo isklizne iz šina, prospe se po narodu, koji je uporno i dalje kupi.

Bar do sad. A znajući nas, dobre su šanse da će biti i po sad. Ukoliko Singapurac ne uvede kupovinu goriva na kapi, ili grame. Na litar po domaćinstvu ili smisli neku novu ekonomsku mudrost, poput one da je za državu bolje da uvozi, no da izvozi. Zaista, kad se dobro razmisli, ovakav se nije rađao.

-I neće, reče drugi penzioner, koji je auto okačio na klin već poslije prve korekcije cijena, kako se to manje bolno saopštava građanstvu kad mu vlast zavuče ruku u špag. Pa sad putuje na magarca i stiže jednako đe se god zaputio. A magaraca, fala bogu, imamo i za izvoz.

Jasno je da nemate što odit u trgovinu. Ukoliko nijeste jedan od onih 70 hiljada zaposlenih u državnoj upravi. A ako jeste, onda će se opet po sistemu kupovine goriva na kap, odvijati trgovina prehrambenih proizvoda na kap ili najviše dvije. O higijenskim proizvodima da ne zborimo. Ništa strašno. Śetićemo se da se za vrijeme  Luja XIV u 17 vijeku higijena upražnjavala kroz sistem takozvanog „suvog pranja“. Voda se smatrala opasnom, kao i ovoga ljeta u UNESCO-vom Kotoru, jer se vjerovalo da njenom upotrebom može doći do širenja raznih boleština. Prvenstveno kuge. A ako se oznojite, pa zar znoj nije voda koja ima svakovrsne čudesne sastojke. Ta tekućina se dobro utrlja u kožu starim krpama, ko nema šugaman. Pa se potla toga namušća dobro i izmili među narod.
Ko mu je sve to omogućio, postavljaju vladajući mozgići pitanje prkosno, i sami daju odgovor lupajući se po grudima. Tako i jes.

Eurodizel će poskupiti za šest centi i od sjutra će koštati 1,85 eura po litru.
Svaka ti se sreća veselila šjor Milojko! Upri đe god možeš. A spuštićeš pred izbore, jer ćeš se nadat da je narod zaboravio sve što si mu činio.
Tako je bilo do sad, a da li će od sad, viđećemo.