Šampioni časti i šampioni beščašća

Piše: Sreten VUJOVIĆ

Iskreno rečeno, nije me iznenadila prekršajna prijava protiv 35 društveno svjesnih osoba, učesnika protesta u povodu dodjele 13. julske nagrade kod Vile „Gorica“! Iznenađenje je samo što nijesu podnesene  krivične, a ne prekršajne prijave zbog „narušavanja javnog reda i mira“, a koje su po svojoj težini u rangu nepropisnog parkiranja vozila. Razlog je dvojak! Sa jedne strane se žele poniziti učesnici protesta, a sa druge zastrašiti, kako se ne bi nekim slučajem desilo da neko nešto ponovo progovori protiv ove veleizdajničke, kleronacističke  vlasti, koja se prema nacionalnim Crnogorcima ponaša u skladu sa negdašnjom aparthejd politikom Južne Afrike! Razlika je u tome što se domorocima u Africi nije branilo praktikovanje izvornog folklora, nošnji, instrumenata, dok se Crnogorcima sve to preotima, krade, uključujući kulturu, u najširem smislu tog pojma!

Broj 35 je zaista impresivan, protest takođe, i tu nema dvojbe, ali je „impresivniji“ broj 8, kao broj sudbinske nužnosti i beskonačnosti Anankinog vretena, kojemu se sudi već tri godine, po policijskoj krivičnoj prijavi (kao i u ovom slučaju „prekršajaca“), sa zaprijećenom kaznom do 5 godina zatvora, a u  vezi sa protestom protiv, u to vrijeme, predśedničkog kandidata Jakova Milatovića, a sada predśednika svih klerošovinističkih Srba i Ervina Ibrahimovića. Obije prijave, sadašnja prekršajna i prethodna krivična, urađene su po istoj „matrici“! Legendarni kantautor Đorđe Balašević bi u „Pesmi o jednom petlu“ kazao „ma princip je isti, sve su ostalo nianse“! Eto, taj  „princip“ duhovnog silovanja svega što ne nosi velikosrpski predznak, mi nijesmo umjeli prepoznati, ili nijesmo šćeli „vrag bi ga znao“! Ipak to dobro znaju i „Slučajni“ i „Kolenica“! I zato smo  tu đe smo!

„Impresiviji“ od svega spomenutog je broj  10, kako reče slučajni predśednik, „tamo onjijeg“: “Što ako pogine deset Crnogoraca?”! Nakon ove izjave, koja je tada došla iz samog državnog  vrha, kao otvoreno ohrabrenje labilnim osobama iz korpusa, ne  vjernika, već „vjernog naroda“, desila su se dva nezapamćena masakra! Desila se takođe šutnja onih koji su svojim nečinjenjem direktno odgovorni za ove masovne zločine. Desio se izostanak provjere kretanja i kontakata obojice zločinaca, najvjerovatnije u strahu da ih ne dovede do poslodavaca sadašnjih vlasti!

Dakle, već treća godina, na našem suđenju, ni jednog jedinog novinara, osim novinarke RTV Cetinja, čiji snimci su poslužili kao „materijal“ za krivične prijave! Nigđe žive duše da pruži podršku, osim „sporadično“, par prijatelja! I to je veliko!  Kao optužujući dokaz, protiv sebe, sudu sam na najnovijem ročištu ponudio plastičnu pištaljku, jer je policajac, koji me krivično tereti, u tužilaštvu i pred sudom kazao da mu je od mene najteže „palo“ što sam mu „uši probio pištaljkom“. Ako je to tako, priznajem krivicu, jer sam mu tom pištaljkom sigurno oštetio osnovno sredstvo za rad, odnosno uši! Zato sam preporučio da stručna lica izbaždare ovu plastičnu, sudijsku pištaljku, kako bi se provjerilo da li proizvodi 120 decibela, koji se nalaze na pragu boli, i mogu oštetiti policijsko osnovno sredstvo rada, uho! O tome će biti govora na sljedećem ročištu, a ono je 15. januara! Prilikom određivanja datuma, zamolio sam sutkinju da to ne bude na “srpski” Božić ili “srpsku” novu godinu, jer mi to svi kući slavimo, a može mi doći i Jadonikije da osvešta badnjak, pa nije u redu da ga ne dočekam kako je zaslužio! I zakazaše za 15. januar (duševan neki sud, kao u „Jazavcu pred sudom“)! Dovoljno vremena da se nakon „prepaid srbovanja“ i „postpaid rončenja“ povrnemo iz mamurluka! Još ako u Botun’ ispeku krmad,  kao nekada ispred Skupštine, ticaćemo kosmičke visine! Neće nam biti potrebna Karleuša! Tu je zetski „arlekin“, koji se šampionski iz nižeg, klovnovskog stadijuma, preobražava u viši, društveno prihvatljiviji, kreativan oblik! Kudijen ćeš višlje?

Ne očekujem da se probudi svijest Crnogoraca, jer nema potonjega; svako je „prvi“! Onaj koji bi trebao biti „drugi“ je „ja do njega“, a ponekad (ako ovoga prvoga ćušne u bandu) i ispred njega! Očekujem, ipak  neka „bledunjava i anemična“ saopštenja, u povodu potonje  sudanije, koja uglavnom idu u korist pisaca istih,  i njihovog partijsko-pozicionog “rejtinga”! Nijesam partijski „organizovan“ pa me to i ne dotiče! Moja „partija“ je Crna Gora!

Nemamo mi kulturu pamćenja! Kod kleronacista “ništa nije za bačiti”! Podržavaju najgoru svoju kanavacu! Pa i one crkovne ponjave koje je revnosno i skrušeno redovno cjelivao Zdravinjo Lozotočivi! Zato i kažem: Kleronacisti su mi najiskreniji prijatelji! Sa njima znam na čemu sam!