Piše: Milutin L. Cerović

Kako je Milo Đukanović postao najtraženiji začin, traženiji čak i od Vegete i Začina C?

Svi znaju za čuveni brendirani dodatak jelima – Vegetu. Ali kako je bivši broj 1. u Crnoj Gori, Milo postao sinonim za ovaj začin? Odgovor na ovo pitanje dobiće svako ko pažljivo pročita ovu kolumnu.

Naime, primetno je da kad god kontrarevolucionarna litijaška vlast nešto zabrlja u Crnoj Gori, uvek se poziva na Mila – njihovu političku „Vegetu“. Isto je i u Srbiji, gde je Milo očigledni krivac za sve, pa i za nezadovoljstvo građana i masovne proteste. Možda ga proglase krivim i što je Madona podržala studente.

Milo – univerzalni krivac

Ako Crnu Goru pogodi velika poplava, vlast će tvrditi da to ima više veze s Milom nego s vremenskim nepogodama.

Ako se traži ostavka nekog političkog aktera zbog nepoštovanja crnogorskih simbola, to se uvek povezuje sa Milom.

Ako se krše zakoni, pa se prozovu odgovorni, nema šanse da se Milo ne umeša u priču kao uzrok svih problema.

Čak i kada neko iz nove vlasti prekrši Ustav, a opozicija traži sankcije, vlast se brani pričom da je to sve deo Milovog mešanja. Svaki problem – od političkih sukoba do skandala u obrazovnim institucijama – završava sa optužbom da je Milo kriv jer se „umešao“ u neukusnu političku kuhinju.

Preterano korišćenje „začina“

Zar nije previše očekivati da Milo, iako penzionisani „veliki kuvar“ crnogorske politike, mora biti dodatak svakoj loše pripremljenoj političkoj „papazjaniji“ nove vlasti?

Svaki neuspeh, svaki problem – sve se prezačini Milom, kao da nijedno jelo ne može da prođe bez njega.

Novi politički „kuvari“, kako u Crnoj Gori tako i u Srbiji bez osnovnog su znanja i veština, neprestano posežu za Milom kao začinom da sakriju sopstvenu nesposobnost.

A rezultat je uvek isti – neukusno jelo koje niko ne želi da jede, čak ni uz obilje Vegete i Začina C.

Poruka „kuvarima“

Možda bi bilo krajnje vreme da vlasti u Crnoj Gori i Srbiji nauče kako da kuvaju sopstvena jela, bez stalnog dodavanja Mila u svaki lonac. Preterivanje s ovim začinom samo naglašava neiskustvo i nesposobnost političkih kuvara koji očajnički pokušavaju da poprave ukus svojih neuspeha.

Kao što kažu, „Previše Vegete pokvari i najbolje jelo.“ Isto važi i za Mila – vreme je da ga ostavite po strani i preuzmete odgovornost za sopstvena (ne)dela. Konačno.